Zzzzzzzzzzzzz
...Voze se cura I dečko na motoru.
cura: "Nemoj tako brzo, smanji!"
dečko: "Ne baš je ludo..."
cura: "Ne, nije...molim te uspori"
dečko: "Reci da me voliš!"
cura: "Znaš da te volim!"
dečko: "Zagrli me"
(ona ga zagrli)
dečko: "Molim te uzmi moju kacigu sa glave, meni je tijesna
i stavi je sebi na glavu!"
Sljedeće jutro u novinama:
Motor imao nesreću, jer su kočnice popustile,
dvije osobe su bile na motoru-jedna je preživjela,
a druga poginula.
ISTINA JE:
Da je dečko ustanovio na pola puta da su kočnice popustile,
a to nije htio reći svojoj curi...
Želio je posljednji put čuti njene riječi- volim te!
Želio je posljednji put osjetiti njen- zagrljaj!
Zatim ju je zamolio da stavi njegovu kacigu na svoju glavu,
jer je želio da ona preživi iako je to značilo da će on poginuti...
hvala, just one
opet pishem post zabezveze. ne znam kaj bi drugo, neda mi se van na ovo vrijeme. fuj. jos sam izgubila kisobran...kme... osjecam se ko da imam temperaturu i da nisam spavala 2 dana. fakat sam postala meteoropat... dodje mi zlo od same pomisli da se moram pokrenut, izac van, hodat do stanice... 
full mi je dosadno, sam spavam po cijele dane i zderem. bar sam dobila 5 kila...waaaa.
mislim da je dovoljno reci da smo ja i frendica provele subotu kod nje doma, gledale filmove i da. zderale... ochem suuunceee!
fala bogu kaj se vrijeme pomaknulo pa ce prije zavrsit ovaj dan.
al ce i prije ce doc ponedjeljek.aaaa...
ugl... skuzila sam da jos uvijek pisem ovaj post sam zato da mogu trpat glupe slikice:)
evo vam jedna od mene, tee i vans:p
ovako izgledaju face ljudova kojima se neda bit u skoli od 9 do pol 6, nakon ne-spavanja i jos kad vam netko skace po glavi... daj da vas slikam, daj da vas slikam!
pozdraf eja
da... idem ja polako... prebacit se na drugi ekran... tiiiiviiii
papaa
bas sam si (pro)ana
prvo dodjem kod bake neki dan. i opet ista prica... prvo slusam o fasistima, komunistima, nacistima pol cuke. zakljucila sam da se od te zene da nesto naucit, ali ne... nakon razgovora s njom, tj. slusanje monologa moram pol sata odbijat hranu. neee, baka nisam gladna. sad sam pojela ovaaaaakav sendvic. a zeludac me pece od ne-hrane. jer meni je jelte, neugodno rec da necem papati hranu kraj 4 macke, 2 ptice i mravinjaka. i tako moram jos jedno 15 minuta slusat o poremecaju prehrane, al nije bitno. dobih 50 kuna. kojih nema vise. neemaaa.
nego... onda mi dodju "teta i tetek", ne. sve super, da nebi laganini doslo do spike tipa: e, a kaj znas ti da ti je vec druga manekenka umrla od anoreksije?"
nebi nis rekla da mi nisu o tom pricali taman kad sam trpala u sebe krafnu od cokolade kaj je veca od mene.
i da bi danas napokon dosla doma, i stara me na vratima napadne... daj pocni jest! mrsava si, pas mater. i opet nebi nis rekla da nisam prije 5 minuta se izgegala iz kuhinje s punim busekom.
i nije mi jasno zakaj ljude tolko jebe u mozak mojih 45 kilica... ha dobro.
nego da... nesto mi se cudno dogadja u zadnje vrijeme. prestala sam gledat zabranjenu ljubav. u zaostatku sam skoro 2 tjedna. wtf? zadnje kaj znam je da se tina trebala udat za zlatka... pa kaj je meni?! ljudi, molim vas, obavijestite me kaj je bilo, PATIM!
i tak to... idem si slusat muzikicu, pa pajkiti. jebem ti pun mjesec, spavala sam 2 sata jucer. ha.
pus a pas e bo'k
ucim da naucim da nauka je sranje
znate ono stanje kad trebate pisat vazan test?
zifcanost, znojni dlanovi, ocete vristat...itd...itd...?
ja ne.
recimo, ja sutra pisem test iz povijesti umjetnosti i nisam nis naucila.
bez obzira na to kaj jos nisam ispravila kec iz 1. polugodista.
i ne, nije mi svejedno, sve to mene zdere al ja se nemrem pokrenut.
otvorim knjigu, pogledam slikice, otvorim biljeznicu, napisem naslov, pa ga ukrasavam, pa zdrapam, pa biram kemijsku, pa skuzim da mi se ni jedna ne svidja, pa me to ubija u pojam pa si moram zapalit u dilemi dal da pisem sa zelenom ili rozom, pa se vratim, shvatim da mi treba narancasta (kakti bolje se pamti) al ju nemam. onda je gotovo. skurcena za sva vremena, amen. odoh kuhat kavu i gledat zabranjenu ljubav (normalno) i papati kroasan s cokoladom. (klasika).
al dobro, kaj cem se ja bedirat kad sutra ja i tea idemo u zvukach 2 sata prije skole i onda cemo naravno ucit... jel tak, tea?
sve cemo mi to nastrebat. od gotike u hrvatskoj do renesanse u francuskoj. da.
prvi post...yey!
oke, ovaj post sam kopirala sa starog bloga. trenutno nemam inspirejšn za novi, a i mislim da je ovo jedino pametno, (ajmo rec) kaj sam napisala.
five little things . . .
. . .evo jedan način kako natjerati ljude da napišu novi post. dobila sam zadatak od Siriuslove da napišem 5 stvari koje većina ljudi ne zna o meni. Pa da počnem....
1. Mrzim sve vrste droga. Lake, teške, srednje, jake, nikakve, svakakve... nije nimalo bitno. Mrzim ih sve po abecednom redu i mrzim njihovo konzumiranje. Bez obzira dal se radilo o proslavi 18. rođendana, opuštanje jednom mjesečno, subota navečer, velki odmor u školi.... nije bitno. Nema nikakvog smisla, i to mi se gadi. I znam da će sad mnogi reć da sam glupa i da se ne znam opustit, zabavit i uživat.... al ja ću ih morat razočarati, jer ja se znam dobro zabavit i bez toga da trošim svoje dragocjene novce na uništavanje mozga. Sorry...
2. Volim operu i obožavam ju pjevati. Prije 3-4 godine sam mogla otpjevati apsolutno sve što sam poželjela . No naravno moja glupost je bila jača od mene, počela sam pušiti i sjebala glas. I najgore od svega je to što znam da ako prestanem pušit mogu vratit glas, al je moga glupost i dalje jača od mene.
3. Hm... ovo je zapravo dosta cool kad razmislim i sigurno se dogodilo i vama. Inače... sve što sanjam dogodi mi se idući dan. Ako ne idući, onda kroz 2-3 dana. Sad... nekad mi san baš sve doslovno opiše šta će se dogoditi (hoću reći da ponekad pričam s nekim i sve mi izgleda ko deja vu). A nekad sanjam neke nebuloze koje mi je teško odgonetnuti, al nakon par dana shvatim «što je pisac želio reći» A najčešće sanjam neku osobu koju dugo nisam vidla nit ne znam šta se s njom događa i onda me probudi poruka od te neke osobe.
4. Što se tiče ljubavi, dosta sam izbirljiva. Ne mislim sad samo na izgled.... imam ja u glavi posloženo kako bi fizički trebao izgledati moj princ na bijelom konju... al to mi nije tolko bitno. 100x su mi važnije neke druge kvalitete. A to je ono što jednostavno ne vidim u nikom. Vjerojatno sam slijepa... I nikad ne barim bezveze. Jesam par puta kad sam bila pod gasom, ali općenito to mi nekak nema smisla. Mogu zbarit jedino osobu koju mogu zamislit kao dečka. I to možda.
5. Mislila sam da vam ovo neću NIKAD priznat (i vjerojatno ću požalit) jer je ovo my big secret...al eto. Kiara nije moje pravo ime. To je nadimak koji mi je dala moja mala seka prije 3 godine kad je bila opsjednuta kraljem lavova i Simbinom kćeri – Kiarom. A ja sam to fino prihvatila jer nisam nikad voljela svoje ime i to samo iz razloga što se nikad nisam navikla na moje pravo ime i kad mi se netko obrati s mojim službenim imenom najčešće uopće ne trzam. Cijeli život imam razne nadimke a praktički sam saznala sam da se zovem Kristina kad sam krenula u 1. razred osnovne. Inače Kiara je irsko-škotsko ime i znači mala crna. Htjela sam promijeniti ime kad sam kretala u 1. srednje al se ta ideja nije svidjela mojim starcima. Tak da ga mijenjam kad završim srednju.
